Вито Николић

Данас је осамдесет година од рођења највећег црногорског пјесника двадесетог стољећа – Витомира Вита Николића! Поводом тога преузимамо текст Максима Вујачића са сајта www.montenegrina.net.

ЖИВОТ И ОСТАЛО *

vito1       Витомир – Вито Николић је рођен 27. априла 1934. године у Мостару. Преминуо је тихо, у сну, у свом стану у Подгорици 10. септембра 1994. године. Те ноћи срце је само престало да куца. Није боловао.

       Сахрањен је 12. септембра на такозваном привременом гробљу иза Саборне цркве Светог Василија Острошког у Никшићу, управо на оном мјесту гдје се првих година послије другог свјетског рата налазила свлачионица – клубана ФК Сутјеска у којој је он, тада млади бескућник, провео двије хладне никшићке зиме. На прву годишњицу смрти породица је посмртне остатке пренијела у старо никшићко гробље, што се стољећима простире око Цркве Светих апостола Петра и Павла коју је према општеприхваћеном предању у другој половини 10. вијека подигао Петар Јакичић из племена Никшићи. Хумку гдје заувијек почива неуморни скитач и друмовник прекрива плоча од црног мермера на којој је, по његовој жељи, исписано само: “Витомир Николић – Књижевник”.

       “Велики немир” нашао је свој вјечни мир у граду којем је свим својим бићем припадао.

       У душама љубитеља његове поезије одавно је подигнут споменик већи и љепши.

* Наслов једне вишегодишње Витове новинске рубрике

Славни преци

vito3Пјесникови преци су из знаменитог племена Никшићи које се у историјским изворима помиње од 1355. године. Завладавши највећим дијелом овога краја своје име наметнуло је његовом старом граду Оногошту. Крајем 16. и почетком 17. вијека на челу цијелог никшићког војводства стајао је Грдан (“заповједник Оногошта – Никшића”, М. Болица), кнез и војвода историји познат по устанку из 1597. године који је припремао и водио против Отоманског царства. Од Грдана, предводника Никшића и осталог становништва овог краја воде поријекло и озринићки Николићи. Непуна два и по вијека од војводине смрти 1613. године, Јевто Милетин Николић (1835-1899) прадјед Витомира Николића постаће истакнута личност свог времена. Рођен у Озринићима, на граници, сталном попришту крвавих сукоба као младић са непуних 17 година почиње хајдучију и четовање против османских освајача. Учествује у свим ратовима вођеним на овим просторима од 1862. до 1899., године његове смрти. Младог четовођу књаз Данило наградио је за јунаштво барјактарским грбом. Батаљонски барјак Јевто Милетин Николић носио је и у борбама за вријеме другог Омер-пашиног похода на Црну Гору. Након рата са Турском 1862. године постављен је за племенског капетана на Лукову, а неколико година касније за командира Жупе и Лукова. Жупско-луковски батаљон предводиће од 1876. до 1878. године, потом је начелник у Жупи, окружни капетан у Никшићу и члан Великог суда Црногорског.

1 2 3

Kratki URL: http://zrcalo.me/?p=2568

Objavio dana apr 27 2014. u kategoriji Lik i djelo, Vijesti. Možete pratiti sve u vezi ovog teksta putem RSS 2.0. Both comments and pings are currently closed.

Komentarisanje je zatvoreno

Prijava | Administrator SPETROV